Nekak smo Amer, Brane, Deni i ja došli na temu "Vanja Lisak". Zakaj ne bi sviral na Danima Zapruđa? Velim ja - upoznal sam ga, ali ne znam jel bu me se setil. Veli Amer - stara mi je dobra s njim pa bumo ga nazvali i pitali. Tak je i bilo. Našli smo se u "Junferici" u Teslinoj ili Nikolićevoj, kak hoćete, onoj valjda tada zadnjoj pravoj birtiji u centru. Na Vanjino inzistiranje. Bila je 2000.
I tak reč po reč, uglavnom zagrebačke spike, pita on mene: jesi ti od Ranka mali? - Jesam. Nemoj ga pozdravit - veli on - često popijemo kavu, bum sam. Setil se tak i da smo 70 i neke na Poljudu zajedno gledali Hajduk - Dinamo. Setil se i da smo skočili od sreće kad je Dinamo dal gol, a bili smo na tribini punoj fetivih Splićana. Jebiga, ja sam bil mali, a on Vanja Lisak pa smo prošli lišo. I evo nas na Danima Zapruđa. Prvim. Pristal je mam. Ne da je pristal neg je na sebe preuzel obavezu da bu naredil vuru programa. Bute dali za putne troškove - veli. Jebo te pa stanuje u Horvačanskoj. Kak bumo to platili? Dofural je Zdenku Kovačićek, Višnju Korbar i Roberta Marečića (kak?), Stjepana i Barbaru Stanić (iako su oni uvijek vkendom na gruntu - za naše zapruđance - rekel im je), Dragu Diklića i Đuku Čajića (oni su zapruđanci pa su morali), uspjel je čak nagovorit i Anu Štefok da pjeva nakon dvadesetak godina, (pa to ti je pod prozorom, kad si išla liftom na gažu - rekel joj je). Pristala je. Posle smo ih počastili ćevapima i pivom, dobro našlo se tu i par finih butelja. Uvek nas tlače z nekim knapeima i mineralnom ko da smo gerijatrija - rekel bi. Zato je volel doć u Zapruđe. I tako 14 puta. Inače je uvijek prije oko 1. Maja odlazil u Pirovac na cijelo ljeto, ovih 14 godina pričekal bi Zapruđe uživo ( sredina svibnja ). Ksenija (supruga ) bi se malo ljutila, ali je uvijek popustila. Htel je on doć i 15. put, ali me Ksenija zamolila da ga ne angažiramo jer mu treba odmor.
Volil je jako Kseniju.
I za to i ne samo za to veliko ti hvala Vanja.
Navek buš nam vu hercu.
Ozren
Komentirajte....
Write a comment